Reditelj 'Love Life' Koji Fukada govori o japanskoj filmskoj industriji i porodičnim pričama

Nežno obrađen portret porodice, ljubavi i usamljenosti, Ljubavni život debitovao u glavnoj konkurenciji Venecijanskog filmskog festivala 5. septembra. Možda najpoznatiji po Harmonium (2016) koji je osvojio nagradu žirija u programu Un Certain Regard Filmskog festivala u Cannesu, reditelj Kōji Fukada snimio je 12 dugometražnih filmova i Ljubavni život biće mu prvi u glavnom venecijanskom takmičenju. U filmu glume Fumino Kimura, Kento Nagayama i Atom Sunada.

Inspirisan pjesmom Akika Yanoa iz 1991. koju je slušao u svojim dvadesetim godinama, Fukada je želio da neke od tema pjesme pretoči u film. „Želeo sam da predstavim ovu pesmu“, kaže Fukada. “Prošlo je dosta vremena, ali čekao sam pravi trenutak.”

Ljubavni život priča priču o Taeko, njenom mužu Jiru i malom sinu Keiti. Međutim, tragična nesreća iznenada vraća Keitinog davno izgubljenog oca, Parka Shinjija, u njen život. Shinji je gluhi korejski državljanin koji živi u Japanu i komunicira s Taeko koristeći japanski znakovni jezik. Film ulazi u društvo drugih nedavnih radova japanskih filmaša — poput Hirokazua Kore-ede broker i Shoplifters, kao i Kei Ishikawa Čovjek (takođe u Veneciji) — koji su pokušali da potkopaju tradicionalne predstave o porodici. „To je povratna informacija o tome šta je porodica, a koja ovih dana nije tradicionalna porodica na koju mislite“, kaže Fukada. “Porodica je malo komplikovanija.”

Atom Sunada igra ulogu Taekinog bivšeg muža, Parka Shinjija, “Kada sam čuo za priču na početku, bio sam zbunjen jer obično radim komedije,” Sunada dijeli svoja razmišljanja kada mu je prvi put ponuđena uloga u Ljubavni život. Iako je u početku oklijevao da prikaže korejskog lika, razgovori s Fukadom su ga oblikovali u jednog koji je bio pola Korejac, a pola Japanac. „Bilo bi mi lakše da protumačim [dvorasno] nacionalnost“, kaže Park. „Znakovni jezik u Koreji je drugačiji i težak, ali imam prijatelje Korejce i pričamo znakovnim jezikom. Bio sam i u Koreji i tamo sam razgovarao na konferenciji, tako da sam mogao da odradim ovu ulogu.”

U nekoliko razgovora na znakovnom jeziku između Taekoa i Shinjija, Ljubavni život ne nudi nikakve prevode ili titlove za gledaoce. Ovo stavlja publiku koja čuje u kožu Jiroa. „Kada pričaju znakovnim jezikom, Jiro ne razume, odakle dolazi njegova ljubomora“, objašnjava Fukada. “Ljudi koji su u većini postaju manjina. Hteo sam da izrazim ovo preobraćenje.”

Fukada je ponosna na to Ljubavni život stigao do glavne konkurencije Venecijanskog filmskog festivala. „Veoma je važno moći doći na festival i pravilno predstaviti film“, kaže Fukada. “Azijski filmovi se ne predstavljaju često u zapadnim zemljama pa mi je jako važno da je film odabran i predstavljen ovdje.”

„Vidjela sam crveni tepih na televiziji, ali nikad nisam mislila da ću moći hodati po njemu“, kaže Sunada. “Sada sam prvi put bila na crvenom tepihu. Bilo je veoma impresivno i veoma sam srećan.”